Трагови

СРБИ И СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, НЕКАД И САД
Простори нових романтичних јунака
Још од Пушкина, Љермонтова, Толстоја, Тјутчева, Андрејева... српске теме и јунаци присутни су у руској литератури. Траје та привлачност, блискост и недокучивост Балкана. И данас је тако. Мноштво је дела савремене руске књижевности која су повезана са Србима. Има ту ратне прозе, патриотске поезије, фантастике, митологије и епа, акционих и детективских романа... Доносимо овај мали преглед као подстицај за читање, превођење и објављивање

Пише: Ана Јаковљевић Радуновић

Срби су у руску књижевност XIX века ушли као романтичарски јунаци са територије на којој никада не престају ратови. Свест о постојању словенске Европе, блиске по вери, духу и језику, појавила се са Песмама Западних Словена Александра Пушкина. Романтизам више није био само магловити Албион и немачки генији већ и врели Балкан, чије је тло рађало јединствене јунаке са специфичним моралом и својом истином. Европа је Србе упознала кроз дела Гетеа и Меримеа, а Русија их је откривала читајући Пушкинове стихове.
Нешто касније Љермонтов ће стварајући лик свог Србина писати о вештини живљења с ратом, о томе како се филозофски прихвата судбина, не баш смирено и покорно, већ више херојски и антички. Официр и филозоф-фаталиста Вулич постаће кључ за разумевање главног лика романа Јунак нашег доба. Фатализам као балканска пројекција на кавкаски текст руске књижевности створио је руски романтизам (о чему је изванредно писао В. Мароши), и натерао га да проговори сопственим језиком. Руска књижевност формирала се у тренутку када је коначно престала да опонаша Европу и када је проговорила својим језиком, у коме је просула метафоричке замке метафизичких значења.
Србија је простор на коме се стално води борба на живот и смрт и као таква приказана је у различитим руским текстовима: у Србији тражи смрт јунак Ане Карењине – Вронски, за Србијом пати јунак приче Леонида Андрејева „Странац” Рајко Вукич, о Србији пише и жали је и песник Тјутчев.
У песми „Мајмун” Владислава Ходасевича насталој крајем 1918. и почетком 1919. године Србин се појављује оног дана када је почео Први светски рат. Овај лик упућује и на оно што се десило у четири године рата, али и на непосредни узрок свеколике катастрофе која је, неумитно и муњевито попут летњег пожара, захватила цео свет. Идиличну сцену одмора прекида долазак Србина са мајмуном, баш као што се ток светске историје променио оног часа када је српски младић Гаврило Принцип запуцао на аустријског надвојводу Франца Фердинанда. Ходасевич посматра рат као категорију која је присутна кроз сву историју људске цивилизације. А како се историја вечито понавља, тако и Дмитриј Биков у песми „Српски плес или Балада о великом повраћању” (збирка Јасно, 2014) поново описује овај догађај са почетка светског рата, али са много више цинизма према српским младићима који су умислили да се могу супротставити окупатору. У пишчевој визији овај рат никада није и неће престати.
Овом темом Биков се бави и у песми „Опраштање Словенке”, у којој истим ратом спаја карпатске и балканске планине.

ВАТРЕНИ ВУК И ХОР ЋИРИЛИЦЕ

Последња деценија XX века довела је поново Србе и Балкан у центар пажње руских писаца. Распад Југославије и ратови који су га пратили постали су како инспирација, тако и полигон за тестирање личних способности одређеног броја писаца. Међу првима се на ратном захваћене балканске просторе, српске и друге, запутио Едуард Лимонов. Као што је за Љермонтова и неколико поколења руских племића и интелектуалаца Кавказ служио као арена за подвиге и бекство у егзотику у XIX веку, тако су балкански ратови постали Лимоновљев полигон за тестирање и доказивање крајем XX века. Сва знања са Балкана спремао се потом да употреби, у случају нужде, и на територији руске државе. Пишчева ратна искуства, сусрети са обичним српским војницима, али и са онима који су били на челу српских војних формација, постали су део контроверзне књиге Анатомија јунака.
Тема руских добровољаца честа је у савременим руским делима у којима се пише о Србији, било да се ради о публицистици или текстовима документарног карактера, и углавном је заснована на чињеницама. О руским војницима који су учествовали у српским ратовима писали су: Олег Валецки (Вукови Бели. Српски дневник руског добровољца 1993‒1999), Михаил Поликарпов (Руска чета. Наши у Србији, Српски сумрак, Балканска граница. Руски добровољци у борбама за Србију), Владислав Шуригин (Опраштајући се с Косовом), Борис Земцов (Добровољци). Сећања војника из састава батаљона који је из Босне пребачен на Косово, као што су Косовски дневник Александра Зељиченка и Косово 99. Александра Лобанцева, такође припадају овом типу текстова.
О руским добровољцима на српском тлу пише и петербуршки песник Сергеј Стратановски у збирци Хор ћирилице (1999). Романтичарске теме смрти и судбине добијају свој наставак кроз стихове Стратановског чији јунак Ватрени Вук жуди да помогне браћи по вери и умре од жељеног метка на Косову пољу.
У роману Александра Тутова Руси у Сарајеву. Мало познате странице несрећног рата руски лекар долази у Сарајево да би спасавао људе, али је у ратним условима приморан да лечи како своје, тако и противничке борце, али и да пуца и убија. Једно од главних питања на које аутор покушава да одговори јесте: како су се и због чега бројни Руси у периоду 1992–1995. године нашли и учествовали у ратовима на тлу Југославије?

ПО АКЦИОНОЈ МУСТРИ

Распрострањени су акциони романи и трилери чија је радња смештена на српском тлу, најчешће на Косову, и повезана са сукобима са Албанцима. По правилу, за дела ових жанрова постоји велико интересовање, иако у њима има мало истине и историје. Ноћ над Србијом Дмитрија Черкасова означила је појаву серије Рокотов: Балкански тигар, Косово поље. Балкан, Косово поље. Русија, Последњи председников војник. По роману Ивана Наумова Балканска граница снимљен је и филм који говори о уласку руског батаљона на Косово. Познат је и детективски роман Издајник Александра Новикова и Андреја Константинова, у коме је искоришћена прича о погибији совјетских новинара Ногина и Куренога почетком деведесетих. Главни јунак овог дела, водитељ популарног програма, Владимир Мукусејев одлучује да спроведе сопствену истрагу и лети у Југославију. Александр Владимирович Марков и Виталиј Иванович Пишћенко у роману По законима мржње за главног јунака су такође одабрали новинара Сергеја Комова. Да би одговорио на питање зашто НАТО бомбе падају на градове и села, он бива послат на Балкан, где се суочава са истим опасностима као и борци. Сергеј Зверев написао је роман Рођени у кошуљицама у коме описује борбу одреда руских морнаричких специјалних снага и њиховог командира капетана Татаринова против албанских трговаца оружјем. У роману Легионар командант одреда Легије странаца покушава да успостави контролу над распламсалим сукобом Срба и Албанаца. Када су Албанци киднаповали војника из одреда, затражили су психотропни генератор као откуп, чему се бивши руски командос супротставља.
Акциони романи су за тему имали и догађаје из Босне и тамошње сукобе. Грађански рат у Босни је годинама држао у напетости читав свет, а у Русији никога није оставио равнодушним. Руски добровољци су одлазили на фронт. Обични људи су слали новац и материјалну помоћ. Политичари су давали изјаве подршке. Изгледало је да су сви Руси на страни православне браће Срба. Последња офанзива на запад Јегора Овчаренкова прати доживљаје Дмитрија Јемељанова који је постао плаћеник на српској страни. Свакодневно ризикује свој живот у нади да ће се обогатити и отићи са својом изабраницом, Хрватицом Златом, у неку мирну земљу. Максим Михајлов у својим делима Облаци над Босном и Пуцаш у брата, убијаш себе приказује како су се руски добровољци Републике Српске борили против „Црних ластавица” – муслиманских специјалних снага, и „Џокера” – руских плаћеника у хрватској војсци. За разлику од Михајлова, Алексеј Викторович Свиридов и Александар Викторович Бирјуков у Покиданом небу пишу о људима који су покушали да докажу да Срби нису разлог свеколиког зла. Веома популаран је и роман Александра Афанасијева (Маркијанова) Бели тигрови који у наслову комбинује називе две познате војне јединице – „Беле вукове” и „Арканове тигрове”.

У КОДУ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ И ЕПА

Популарност фантастике на словенске теме побудила је интересовање и за српски фолклор. Српска тема честа је у делима Јелене Владимировне Хајецке. Јунаци Станислава Сењкина из романа Змајева завера. Тајне хронике бивају увучени у вечни сукоб романско-германске цивилизације и Византије. У роману пуном мистерија појављује се храст са српским именом ‒ Душан, коме ветрови доносе вести о томе које ће се тајанствене силе супротставити источној хришћанској цивилизацији.
Задунавски Вук је руски аутор, који пише фантастику засновану на балканском и византијском историјском материјалу. Аутор води своје читаоце у сурови и живописни свет Балкана и описује догађаје који су утицали на ток потоње светске историје. Косовски бој читаоци посматрају заједно са Милошем Обилићем, а са монахом Димитријем проводе последње дане и сате који деле Константинопољ од коначног пада. Аутор ствара интересантне ликове који украшавају драгоцену Круну Балкана, али у делима је присутан стил биљина и дискурс руског епа.
Дела са фантастичним садржајем најчешће су повезана са именом Николе Тесле, као што су Теслини голубови Аљоне Дашук. Књига Константина Калбазова Оклопни ходачи. Моја Гранада прати алтернативну историју по којој Никола Тесла није постао човек који је променио свет уз помоћ струје. У овој књизи он шаље човечанство на другачији пут развоја уз помоћ парних машина. Постоји и читав низ дела у којима светска влада из сенке покушава да се домогне изгубљених реликвија српског народа: Сенка вођена Богом Светлане Журавске, Катарина: број почетка Алексеја Кондратенка и Војници ере Водолије Дмитрија Аглакова.
У историјским авантуристичким романима Србија фигурира као вечито побуњеничко подручје у саставу Османске империје. Јунак. Данак у крви Виктора Васиљевича оживљава епоху кнеза Лазара и храбро супротстављање Срба османским хордама. У књизи МаркитантЊеговог Величанства говори се о историјским приликама у XVII веку. Серија Етногенеза углавном садржи авантуристичко-фантастична дела, међу којима се посебно истичу Балкан. Дракула Кирила Бенедиктова и Војници несреће Сергеја Волкова. Када Волковљев јунак спасе младог предузетника наћи ће се с оне стране закона, па ће га ловити и криминалци и припадници снага реда. Као излаз из ситуације тренер му предлаже да оде на Балкан, где се већ неколико година води рат. Појављују се и авантуристичке биографије као што је књига Стаљинов тајни агент Бориса Пономарјева, која приказује живот Мустафе Голубића. У роману Њихова звезда водиља Виктора Александрова, из Београда се у Петербург 1905. са тајне мисије враћа официр кога су сматрали мртвим. Он бива увучен у рад групе револуционара и захваљујући свом интелекту, храбрости и вештинама, открива шпијуна и спасава девојку у коју се заљубио.

У ВРТЛОЗИМА ИМПЕРИЈА

Историјским темама бави се у две књиге Балкан ‒ периферија империје и Дунав ‒ река империје познати новинар Андреј Шари, дописник Радија „Слободна Европа” са Балкана (Загреб) у периоду 1993‒1996.
Србија је због своје егзотичности бирана и представљена у холивудском кључу углавном у криминалистичким романима у којима истина и веродостојност ауторима нису од велике важности. Чингиз Акифович Абдулајев у два маха детектива Дронга, свог јунака, доводи у везу са злочинима који се тичу Србије и ратова на Балкану: најпре у Ценовнику за издавача, а затим и у роману Балкански синдром. Алексеј Валентинович Митрофанов у делу Тело Милосовића прати посланика Филатова који као део руске парламентарне делегације долази у Београд на сахрану бившег председника Србије. Напетост достиже врхунац када у авион за Москву буде укрцан ковчег сличан оном у коме је Милосовић сахрањен. Филатов започиње сопствену истрагу јер сумња да је стари баштован у викендици, у којој живи породица бившег вође, прави Милосовић.
Занимљив је роман Анин пепео Едварда Веркина. У њему постоји посебна српска атмосфера коју је аутор унео импресиониран боравком на Београдском сајму књига, али је и она у извесној мери политизована.
Српска тема заступљена је и у дечјој патриотској књижевности, и то у делу Дроздово поље, или Вања Житни у рату Веронике Кунгурцеве. Вања Житни са својим пријатељима, кућним духом Шишаркоторбићем Брезним и летећом девојком Златогорком, одлази на Балкан у потрагу за последњом самовилом. Путовање кроз време довешће јунаке у рат који је поцепао бившу Југославију.
Србија је у руској књижевности присутна као простор на којем се непрекидно ратује, одувек. То је простор сталне борбе добра и зла, место судара различитих империја, религија, држава и организација. На овом немирном подручју, у херојским ситуацијама, у савременој руској књижевности доказују се и показују савремени романтични јунаци.